1. Od druge polovine 1998.godine, pa sve do početka 2001. godine Centar za regionalizam je bio angažovan na projektu Organizovani povratak izbeglica iz Tuzle koje trenutno borave u SRJ. Projekat je realizovan sa Pokrajinskim odborom za Vojvodinu Udruženja za pomoć izbeglicama i prognanim licima u SRJ, Opštinom Tuzla i UNHCR-om. Projekat je realizovan u celini, jer su se sve porodice koje su u njemu učestvovale vratile, ili povratile svoje stanove, odnosno kuće.

2. Jedan od projekata Centra za regionalizam, je Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomije Vojvodine. Imajući u vidu da se aktuelni ustav Srbije, kao podloga tadašnje politike režima Slobodana Miloševića ne može popravljati, Centar za regionalizam je krajem 1999.godine odlučio da stručne i naučne potencijale svojih članova i saradnika angažuje na projektu izrade koncepta ustavnih promena koji se lako može pretočiti u članove novog ustava demokratske, decentralizovane Srbije. Stručni tim koji je bio angažovan na izradi koncepta sačinjavali su: Momčilo Grubač, Stanko Pihler, Snežana Djordjević, Slobodan Vučetić, Zoran Ivošević, Desimir Tošic Marijana Pajvančić, Tihomir Šuvakov, Nadia Skenderović - Ćuk i Alpar Lošonc. Rukovodilac stručnog tima je bio Dejan Janča. Celovit koncept je objavljen u posebnoj publikaciji i na njegovoj osnovi je sačinjen konkretan predlog ustavnih rešenja u oblasti decentralizacije koji je upućen nadležnim organima Republike Srbije. Koncept ekspertskog tima promovisan je i na seriji tribina koje su održane u svim većim gradovima srbije. O problemu decentralizacije Srbije i stavovima ekspertskog tima snimljena je i polučasovna TV emisija koja je emitovana na RTS i nezavisnim i lokalnim stanicama Srbije.

3. Podstičući normalizaciju odnosa na ovim prostorima u skladu sa trendovima koje su otvorili kako Dejtonski sporazum, tako i Pakt o stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, Centar za regionalizam je još krajem 1999. godine započeo realizaciju serije projekata koje se odnose na uspostavljanje saradnje i normalizaciju odnosa izmedju zemalja Dejtonskog trougla-Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i SR Jugoslavije . Krajem 1999. realizovan je mikro projekat uspostavljanja saradnje izmedju opštine Tuzla i Grada Novog Sada, gde se Centar za regionalizam pojavio kao medijator. Protokol o saradnji dva grada, koji je bio potpisan, bio je osnova za uspostavljanje saradnje na planu privrede, kulture, komunalnim i drugim oblastima.

4. Perspektive bilateralnih odnosa SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, je projekat koji je Centar za regionalizam realizovao zajedno sa Forumom demokratske alternative BiH iz Sarajeva. U skladu sa ovim projektom, u Banja Luci 11, 12 i 13. februara 2000. godine održana medjunarodna konferencija na temu perspektiva bilateralnih odnosa SRJ i BiH u političkoj, privrednoj i kulturnoj sferi, sa koje je potekla inicijativa za alternativno uspostavljanje saradnje u ovim oblastima, a dogovoreni su i konkretni projekti za realizaciju ove inicijative.

5. Kao logičan nastavak Banjalučke konferencije, u Zagrebu je od 17. do 19. novembra 2000. godine, uz učešće preko sto nevladinih organizacija i nezavisnih intelektualaca iz triju država, održana Medjunarodna konferencija na temu PERSPEKTIVE ODNOSA BOSNE I HERCEGOVINE, REPUBLIKE HRVATSKE I SR JUGOSLAVIJE, koju su zajednički organizovali Centar za regionalizam, Forum demokratske alternative BiH i Gradjanski odbor za ljudska prava iz Zagreba. I na ovoj konferenciji je bilo reči o normalizaciji odnosa izmedju triju država i uspostavljanju saradnje na planu politike, ekonomije i kulture. Ova konferencija se odvijala u znatno izmenjenom ambijentu u odnosu na banjalučku, jer je u medjuvremenu došlo do početka demokratskih promena u Hrvatskoj i Jugoslaviji, a rezultati izbora koji su u BiH bili završeni neposredno pre početka konferencije obećavali su da će i u toj državi vlast preuzeti gradjanske partije. Tako glavna tema konferencije nije bila kako uspostavljati saradnju na alternativnoj osnovi nego kako vršiti pozitivan pritisak na vlade triju zemalja u pravcu bržeg uspostavljanja i normalizacije odnosa. U tom cilju formirano je stalno telo sastavljeno od uglednih intelektualaca iz triju država koje deluje pod nazivom Savet Igmanske Inicijative. Učesnici konferencije su usvojili završnu izjavu i zaključke koje su uputili učesnicima konferencije zemalja regiona koja je nedelju kasnije održana takodje u Zagrebu u organizaciji Evropske Unije.

6. Ekspertski timovi za oblast državljanstva, imovine, viza i režima protoka ljudi, roba i kapitala.- formirani su na osnovu zaključaka Zagrebačke konferencije i imali su u svom sastavu eksperte iz tri zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma. Ekpertski timovi su završili svoj rad krajem aprila 2001. godine sačinivši predloge rešenja u oblasti nacionalnog zakonodavstva i medjudržavnih sporazuma koji su upućeni vladama tri države. Neki od predloga su uključeni u medjudržavne sporazume i ubrzo su ratifikovani. Stavovi eksperata su promovisani na drugom zasedanju Saveta Igmanske Inicijative koje je održano u Sarajevu, 12. i 13. maja 2001. godine. Projekat je realizovan zajedno sa partnerskim organizacijama: Forumom demokratske alternative BiH iz Sarajeva i Gradjanskim odborom za ljudska prava iz Zagreba.

7. Igmanska Inicijativa - Centar za regionalizam, Forum demokratske alternative iz Sarajeva i Gradjanski odbor za ljudska prava iz Zagreba su nosioci inicijative za stvaranje pokreta nevladinih organizacija čiji cilj je uspostavljanje normalizacije odnosa izmedju SR Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Pokret je formiran u Zagrebu novembra 2000. godine i okuplja preko 100 nevladinih organizacija ove tri zemlje. Savet Igmanske inicijative formiran je od najeminentnijih stručnjaka u sferi politike, ekonomije i kulture, koji u povremenim sesijama se održava u proširenom sastavu. Cilj sesija je da oceni napredak u normalizaciji odnosa izmedju država u dejtonskom trouglu, kao i predlaganje novih inicijativa koje bi ubrzale proces. Do sada je održano osam sesija Igmanske inicijative. Igmanska inicijativa deluje i kao kišobran organizacija u realizaciji pojedinačnih makro i mikro projekata.

8. Zona slobodne trgovine i Mini Šengen u okviru Dejtonskog trougla – projekat u okviru Igmanske inicijative koji je uradjen na ekspertskoj osnovi. Zajedno sa ekspertima Centra za regionalizam, Foruma demokratske alternative BiH i Gradjanskog odbora za ljudska prava, kao nosiocima projekta, u aktivnostima ekspertske grupe su učestvovali predstavnici nadležnih ministarstva tri zemlje. Eksperti su predložili stvaranje slobodne zone trgovine izmedju tri zemlje i usvajanje sporazuma o ublažavanju, odnosno ukidanju viznog režima. U martu 2002. godine predstavnici Igmanske inicijative su stavove eksperata uručili Vojislavu Koštunici, tadašnjem predsedniku SRJ, Stjepanu Mesiću, predsedniku Republike Hrvatske i Berizu Belkiću, tadašnjem predsedniku Predsedništva Bosne i Hercegovine.

9. Sporazum o medjuetničkoj toleranciji Tuzla-Osijek-Novi Sad - projekat zajednički realizovan od strane Centra za regionalizam, Foruma gradjana Tuzle i Centra za mir, nenasilje i toleranciju iz Osijeka. Osnova projekta je bilo istraživanje stanja medjuetničkih odnosa i prava manjina u gore pomenutim gradovima, na čijoj osnovi je sačinjen sam dokument Sporazum o medjuetničkoj toleranciji. Istraživanje je sprovedeno od strane ekspertske grupeu kojoj su učestvovali predstavnici navedene tri NVO, kao i predstavnici tri lokalne vlasti. Cilj realizacije Sporazuma je da se kroz podsticanje saradnje tri grada na planu ekonomije, kulture, informisanja, sporta i u drugim oblastima doprinese unapredjenju medjuetničkih odnosa u ova tri grada, kao i celom regionu. Sporazum su 21.januara 2002. godine u Tuzli potpisali gradonačelnici Novog Sada, Tuzle i Osijeka, kao i predstavnici Centra za regionalizam, Foruma gradjana Tuzle i Centra za mir, nenasilje i ljudska prava.

>> više detalja na site-u Igmanska inicijativa

10. Kampanja za ukidanje viza- projekat je realizovao Centar za regionalizam u okviru aktivnosti Gradjanskog pakta za Jugoistočnu Evropu (mreža gradova, NVO i organizacije mladih jugoistočne Evrope). Konferencijom, koja je u martu 2002. godine održana u Novom Sadu,. Označen je početak regionalne kampanje za ukidanje viza koja je istovremeno vodjena u svim državama jugoistočne Evrope.

11. Saradnja izmedju zemalja naslednica bivše Jugoslavije u sferi društvenih nauka i kulture kao činilac izgradnje civilnog društva u Srbiji - najrelevantnije ličnosti iz bivših jugoslovenskih republika iz oblasti kulture i društvenih nauka bile su angažovane u radu na ovom projektu. Cilj projekta je bio da se kroz naučnu rekonstrukciju nedavne i dalje zajedničke prošlosti, izbegnu moguće političke i druge manipulacije i stvore preduslovi za obnovu saradnje izmedju bivših jugoslovenskih republika koje, iako više nisu u zajedničkoj državi, i dalje dele zajednički geografski i kulturni prostor.

12.Civilni susreti Euroregije DKMT - iako je ova euroregija formirana još 1997. godine, Vojvodina je zahvaljujuci politici samoizolacije bivšeg jugoslovenskog režima bila njena pasivna članica sve do 5.oktobra 2000. godine. U tom periodu ni nevladine organizacije i drugi činioci civilnog društva nisu aktivnije bile uključene u aktivnosti Evro regije niti su bili deo njenih zvaničnih struktura. Cilj Civilnih susreta DKMT koji su 7. i 8. jula 2001. godine održani u Subotici bio je da civilni sektor zauzme svoje zasluženo mesto u ovoj Evro regiji, kao i da se podstakne aktivnije učešće Vojvodine u njoj.

>> više detalja

13. Kampanja za reformu lokalne samouprave- projekat iniciran od strane USAID fondacije čiji cilj je bio da se predstavnici lokalnih samouprava i gradjani u 14 opština i gradova u Vojvodini upoznaju sa novinama u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi i pripreme za njihovo sprovodjenje. Knjiga prof.dr Jovana Komšića Uvod u demokratiju i lokalnu samoupravu objavljena je u okviru projekta. U okviru projekta eksperti Centra za regionalizam su održali seminare za predstavnike lokalnih vlasti, kao i javne panel diskusije za gradjane u svih 14 gradova i opština.

14. Forum NVO Vojvodine - organizovan i održan od strane Centra za regionalizam i NVO Panonija u Novom Sad u maju 2001. godine. Na Forumu su učestvovale sve relevantne nevladine organizacije iz Vojvodine koje su tom prilikom proanalizirale stanje vojvodjanske NVO scene, dogovorile se o budućoj saradnji i podržale predlog za stvaranje Centra za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine.

www.fondrnps.org.yu

15. Civilni dijalog – Cilj projekta, koji je zajednicki iniciran od strane Centra za regionalizam i Misije OEBS na Kosovu, je doprinos obnovi pokidanih veza izmedju NVO na Kosovu , kao i realizacija zajedničkih projekata. Partner u realizaciji projekta sa Kosova je Dobrotvorno humanitarno društvo Majka Tereza iz Prištine.

>> više detalja na site-u Civilni dijalog

16. Kampanja za stvaranje novih trouglova saradnje - Na osnovu pozitivnih iskustava iz trougla saradnje Tuzla –Osijek-Novi Sad, Centar za regionalizam je tokom 2003. i 2004. godine vodio kampanju za stvaranje novih desetak trouglova saradnje na osnovama Sporazuma o medjuetničkoj toleranciji i to u celom regionu jugoistočne Evrope. Uz podršku Građanskog Pakta za JIE, Konrad Adenauer Fondacije, Ministarstva za ljudska i manjinaska prava Srbije i Crne Gore i Misije OSCE u Beogradu osmišljeno je desetak novih trouglova, odnosno krugova saradnje i to:
Nis, Sofija, Skopje Temisvar, Kikinda, Segedin Vidin, Kalafat, Zajecar Presevo, Gnjilane, Kumanovo Kotor, Mostar, Split Banjaluka, Pula, Budva Prijedor, Bihac, Koprivnica Srebrenica, Bajina Basta Skadar, Bar.

Mimo navedenih, značajan broj gradova izrazio je želju i interes da bude učesnik u projektu, pridružujući se nekom od postojećih ili stvaranjem novog trougla saradnje:
Djula, Baja, Keckemet, Indjija, Sombor, Backa Palanka, Arad, Resita, Karlovac, Jimbolija, Congrad, Bekescaba, Brcko, Mako, Morahalom, Senta, Vrsac, Zrenjanin, Senteš, Podgorica.

Finale kampanje je bila regionalna konferencija TOLERANCIJA I RAZUMEVANJE PRE SVEGA koja je nakon obimnih priprema 6. jula održana u Sava centru u Beogradu. Pokrovitelj konferencije je bio Svetozar Marović, predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a svečanom otvaranju su prisustvovali brojni visok zvaničnici domaće političke scene i EU. Ova konferenciji je označila prvi korak u pravcu osnivanja Asocijacije multietničkih gradova, čije konstituisanje se očekuje na proleće 2005 godine.
Ova ideja je podržana i od strane institucija EU.