BUDUĆNOST JUGOISTOČNE EVROPE – BiH, RH, SCG i perspektiva evroatlantskih integracija

9. sesija Igmanske inicijative

U Zagrebu 25. i 26. septembra održana je 9. sesija Igmanske inicijative. Svečanom otvaranju konferencije prisustvovali su predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i Bosne i Hercegovine Sulejman Tihić.
Konferencija je započela otvaranjem izložbe po imenom ”Politička karikatura, Izbor sa prostora Dejtonskog trougla 1990.–2004. godine”, šestorice karikaturista iz sve tri države, Borivoja Dovnikovića, Bože Stefanovića, Predraga Koraksića, Hasana Fazlića, Branka Efendića i Đermana Senjanovića i Velimira Marinkovića. Izložbu su otvorili Zoran Pusić, Igor Galo, inicijator ideje o izložbi i karikaturisti.

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović bio je prinuđen da otkaže prisustvo na skupu u zadnjem momentu zbog iznenadnih i neplaniranih obaveza u državnoj zajednici. Pismo podrške koje je poslao organizatorima konferencije i članovima Igmanske inicijative pročitao je jedan od kopredsednika Aleksandar Popov.

Predsednik Mesić u svom obraćanju na skupu označio je Igmansku inicijativu i ceo nevladin sektor kao nemerljive činioce u stvaranju uslova neophodnih u procesu pridruživanja naših država Evropskoj uniji. ”Mi na državnoj strani, ako to mogu tako nazvati, uvijek smo mogli imati samo koristi od nevladinog sektora, koji se pokazao pravim šampionom u borbi za demokraciju, pravnu državu i ljudska prava” naglasio je Mesić. Takođe, predsednik Mesić ocenio je da je važnim i posvećivanje veće pažnje součavanju sa prošlošću, ”jer tako dugo dok tu ne raščistimo sve dileme i nejasnoće, naši međusobni odnosi neće moći do kraja biti postavljeni na zdrave osnove”.

Zatvarajući svoje izlaganje Mesić je potvrdio da rešavanjem nerešenih pitanja pregovorima i sporazumima, Hrvatska će iskazati svoju spremnost da se priključi Evropi.

Predsednik Tihić pozdravio je Igmansku inicijativu i ocenio konferenciju kao još jedan u nizu poteza koji doprinosi boljem razmevanju problema i prilika sa kojima naše države susreću na putu ka evroatlantskim integracijama. U nastavku Tihić je podsetio da sam položaj Jugoistočne Evrope, zajednička povest, etnička struktura, upućuju na svestranu saradnju. Na kraju Predsdnik Tihić istakao je da samo saradnjom između suseda, zajedno sa drugima, put ka EU može biti brži i lakši.

Predsednik Marović, u pismu upućenom učesnicima, istakao je da je sa zadovoljstvom prihvatio poziv Igmanske inicijative, ali u isto vreme izrazio žalost što nije u mogućnosti da prisustvuje. Predsednik Marović pozdravio je rad kojim Igmanska inicijativa nastoji da aktivno doprinese obnavljanju i normalizaciji stanja u regionu. U nastavku, naveo je da stvaranje mirnog, stabilnog i dinamičnog regiona, svima u interesu, a pogotovo nama u regionu Jugoistočne evrope, koji smo na putu priključenja u EU.

Konferenciji su prisustvovali i govorili, uključujući šefa Misije EU u Hrvatskoj Jacques Wunenberger, šefa Misije OEBS u Hrvatskoj Peter Semneby, šefa Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori Maurizio Massari, šefa Misije OEBS u Bosni i Hecegovini Douglas Davidson, i Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, profesor Miodrag Živanović, Tomislav Jakić, i kopredsednici Igmanske inicijative Mladen Pandurević, Aleksandar Popov, Zoran Pusić, and Vehid Šehić.

Uz punu podršku trojice predsednika, Igmanska inicijativa je jednoglasno usvojila završnu izjavu konferencije. Dokument sadrži nekoliko konkretnih mera koje bi trebalo da u značajnoj meri doprinesu unapređenju međusobnih odnosa sva tri naroda:

zajednički predlog nadležnim organima Srbije i Crne Gore i Republike Hrvatske, da se, do postizanja sporazuma o zajedničkoj granici na Dunavu, pristupi uređenju malograničnog prometa koji bi omogućio stanovnicima Šarengrada (RH) da mogu neometano koristiti Šarengradsku adu, a stanovnicima Vizića i Neština (SiCG) da neometano komuniciraju sa Bačkom Palankom kao svojim prirodnim zaleđem; na sličan način trebalo bi rešavati i sve druge probleme na zajedničkim granicama;

zajednička podrška kandidaturi Sarajeva za ulogu domaćina jednim od narednih zimskih olimpijskih igara,

dogovor da se u prvoj polovini 2005. godine u Beogradu održi sledeći sastanak Igmanske inicijative na koji će biti pozvana trojica predsednika i koji će tematski biti posvećen otvaranju perspektive intenzivnije saradnje tri države na planu kulture; u tom okviru bi se održala i zajednička retrospektivna smotra stvaralaštava u oblasti filma, pozorišta i književnosti od raspada SFRJ do danas,

inicijativa za buduće češće radne sastanke premijera i nadležnih ministara (posebno ministara pravosuđa) triju država u cilju bržeg rešavanja pojedinih aktualnih pitanja iz međusobnih odnosa.

inicijativa za uspostavljanje intenzivnije saradnje na parlamentarnom nivou i održavanje sastanaka interparlamentarnih grupa,

namera Igmanske inicijative da kod međunarodnih institucija aplicira za stvaranje fonda za saniranje posledica ratova koji su vođeni u prošloj deceniji na teritoriji BiH i R Hrvatske

Za vreme konferencije nekoliko radnih grupa raspravljalo je na konkretnim tačkama projekata Igmanske inicijative. Jedna od grupa koja radi na pripremi modela pomirenja između država Dejtonskog trougla, koje bi trebalo da bude rešenje za region u celini, raspravljala je o narednim aktivnostima u cilju daljeg unapređenja projekta.

U nedelju 26. septembra, takođe u Domu Novinara održan je drugi deo konferencije, posvećen radu grupe eksperata koja radi na projektu Bilateralni ugovori u Dejtonskom trouglu. Ekspertske grupe su nakon dva susreta ponudila konkretne predloge odgovarajućim ministarstvima na usvajanje. Predloženi nacrti odnose se na sporazume u sferi kulture, turizma, priznavanja diploma i diplomatskih konvencija.

Na kraju, dogovoreno je da se sledeća sesija Igmanske inicijative održi u Beogradu, početkom 2005. godine.